Pijemo triput manje sedativa

1. Највећа лакрдија на свету јесте идеја да се досманлијско министарство здравља брине о здрављу грађана Србије. На исти начин као и у време вакцине против тзв. свињског грипа. Ако, на пример, пацијенту после операције на срцу извршене у Институту за кардиоваскуларне болести на Дедињу у отпусној листи буде записана препорука да узиме одређени седатив, каквог смисла има да се у такву терашију меша некакав неуропсихијатар и да је евентуално коргује и мења?! Није могуће да Институт нема ни једног неуропсихијатра, који учествује у прописивању терапије, него ће некакав неуропсихијатар у неком дому здравља да се постави као супервизор целом Институту?!

2. Чуо сам да су вршене злоупотребе са седативима. Али ја не мислим у овом чланку на такве случајеве. Ја говорим о пацијентима којима су до сада стручна и надлежна лица прописивала употребу седатива. И после свега долази ова супервизија те употребе. Као власт се брине о менталном здрављу становништва. И сада стари и болесни пацијенти треба да стану у бескрајне редове испред неких анонимних неуропсихијатара! Паз` да није! Све ми ово личи на још једну антисрбску инструкцију из евроатлантије. Сви знамо да сваки амер има свог неуропсихијатра, без којег не уме да живи. Јер замисао је нвого светског поретка да обични људи буду само зависници од дроге, секса и неуропсихијатара.

3. Није њихово да мисле, него само да раде и да зато добију следовање дроге и комад буђавог `леба. А када падну у психолошку кризу, употребу дроге ће регулисати неуропсихијатри. Јер, велики брат је тај који се стара о томе да сваки грађанин буде лојалан зависник и ништа друго. Е, овако нешто се сада уводи и код нас. Сви ми, за почетак, морамо да прођемо кроз ординације неуропсихијатара и да из њих изађемо као верификовани умоболници који су неспособни да сами доносе одлуке у свом животу и о своме животу... Моје је мишљење да су неуропсихијатри неопходни онима у здравственој власти који су овакву одлуку донели. Не може спречити немидицинска и криминална злоупотреба седатива злостављањем свих.

MoŽe se bez Bensedina, samo treba sebe da nateraš da rešiš svoje probleme bez umrtvljavanja osećanja. Uvek treba poći od toga šta bi bilo da tih lekova nema uopšte. Bensedin i mnogo goji.